Tres metros sobre el cielo

Ona je sva bijela i lijepa. Na momente mi se čini da je bjelja od mene. Samim time zanimljivija je Arapima i na njene zelene oči otkidaju kao ludi.
Ona se stalno smara time kako nije to baš tako, da ima ljepših cura i da je ona prosjek. Malo se šminka, više zapravo ne mari. Kad priča sa muškarcima to zvuči kao da priča sa prijateljima. Baš kao i ja, obje imamo taj problem što smo previše friendly sa Arapima. A njima to zanimljivo – gledaj kako su opuštene, pristupačne i nisu napaćene previše ni izgledom ni socijalnim normama.
Tako je upoznala tog svog Katarana. Svaki momenat s njim je bio blaženstvo. – Uh kad mi dođe pa me samo za ruke drži, i kaže mi – feel me, I am here, ja se izgubim.
On je tako osjetljiv, pažljiv, nježan, njega nikad niko nije slušao kad priča samo ja. On mene voli više nego nju?
– Koga bona?
– Pa tu svoju rodicu.
– Kakvu rodicu?
– Tu njegovu ženu.
– To nije rodica, to je njegova žena i mati njegove djece. Šta se zavaravaš?
– To je ugovoreni brak, nije brak iz ljubavi.
– Mhm, koliko djece imaju. Jel im i pravljenje djece bilo ugovoreno? De se saberi.

I onda me mrzi. Par dana al kad dođe sebi, opet samo o njemu priča. I tako pola godine. Tad su se posvađali i poblokirali.

Nije dugo tugovala, upoznala je Jordanca. Zgodan, zelenook i sam, al sa ženom i djetetom. I on ju prosio, a sav hud nešto bolešljikav. Milion stvari ne može da jede. Jednom sam i izašla s njima; taj ti samo na travi da živi, bez aditiva, samo 2 i po sata na suncu da je rasla, inače može umrijeti. Eto toliko alergija ima.
– On bi sa mnom ozdravio.
– Jest, alergije nestanu kad im skuhaš bosanski lonac.
– Nije sve do jela, ima dosta i do ljubavi i da sa emociom kuhaš. Ona njemu ne kuha, već imaju poslugu. Ja ne bih dala, ja bih njemu čorbice sama pravila, pa začinila poljupcima, ih drugi bi on insan bio.
– Tako je, alergije inače su imune i na poljupce. Ko rukom odnešene.
– Ja znam šta govorim! On bi sa mnom bolji čovjek bio!
Naljutila se na njega kad nije mogao doći jer je sa ženom bio na nekoj porodičnoj proslavi. I tako ga prekrižila.

U međuvremenu je upoznala Ahmeda. Ahmed ju je nervirao kao pojava. Profesor u školi i nema ambicije. Ahmed je dovoljno pametan da mogu pričati o svemu, al čim se Ahmed krene udvarati, ona ga sasječe i kaže mu da odjebe od nje u skokovima. Svašta se nagovarala Ahmedu. I kad joj je Kataran ljubio bedra i grudi, i kad ju je Jordanac vodao po posh mjestima. Ahmed je samo strpljivo odgovarao – enjoy, yay, good for you, happy for you. Kad su je obojica ostavila, umjesto da se nagovara njima, ona im je strpljivo odgovarala – I understand & It’s ok, it’s not meant to be jer ta vam bježi od toga da se zamjeri bivšim ljubavima. Kaže – ja sam fina, sjetit će se oni mene opet pa će se vratiti, kad im bude teško past ću im ja na pamet jer ja nisam bila teška, ja sam slatka, fina i umiljata. Ne voli muškinje oštrokondže.
– A što si ludovala pa te ostavili?
– Pa to sam malo ljubomorisala da znaju da ih volim.

Ahmed je za to vrijeme trpio uvrede namijenjene njima. Psovala je cijeli muški rod. Jednom je dok smo pile kafu i dok je tipkala ko furija Ahmedu, počela slati glasovne poruke, izdirući se na njega.
– Šta ti je rekao?
– Pa nije ništa, ja ovo o onoj dvojici.
– Pa što galamiš na njega?
– Zato što me nervira. Good morning, how are you, did you eat, did you sleep well. Svi su oni isti!
– I zato galamiš na njega?
– De dosta i tebe.

Jednom je u dobrom raspoloženju zvala Ahmeda u kino. Pošto nije odgovorio cijelih 45minuta, i ona se razočarala i promijenila mišljenje. Jadan je odgovorio da su imali staff meeting, i nije vidio poruku, al da će rado otići kući da se presvuče i slobodan je za kino bilo kad.
Ona ga je ignorisala, javila se 3h poslije i rekla meni se ne ide, možda sutra?

Rekla mu je da živi blizu tog nekog velikog šoping centra i tu ima VIP kino koje ona voli. Jadan Ahmed, kupio je karte za projekciju naredno veče i poslao joj poruku da će je čekati.
Ignorisala ga je 5 dana i onda mu napisala da se ne osjeća dobro i da ima anksioznost jer je on pritišće.

Kad je Ahmed pokazao da je odgledao film sam, ona je pobudalila i posvađala se s njim pa mi trijumfalno saopštila da više ni sa Ahmedom ne priča.
– Dobro, trebaš malo da budeš sama – rekla sam.

Nakon 10 dana pisala je Ahmedu, jer joj je telefon šutio i niko nije pisao. Napokon je pristala da se vidi sa Ahmedom. Išli su na kafu, pa u kino, na ručak, na svirku, na brunch, na večeru, i onda ga je zvala sebi.

Viđa Ahmeda svake sedmice tri puta.
– Ništa ne govoriš, kakav je Ahmed?
– Papak, ne sviđa mi se.
– Ne razumijem.
– Dosadan je. Strpljiv, sve hoće što kažem.
– I dalje ne razumijem.

Dugo je bila misteriozna, ni riječi nije pričala ni o čemu. Ahmeda je redovno viđala, i onda prokinula –
pisao mi je Kataran. I Jordanac hoće da se vidimo. Jesam ti rekla da se svi vrate?
– A Ahmed? Gdje je on?
– Eno ga u školi, ima detention classes s nekom djecom.
– Nisam mislila to… Šta će ti ova dvojica, šta hoće?
– Kataran za sad samo da ostanemo na porukama, a Jordanac hoće da idemo na ručak sutra.
– A Ahmed?
– Znaš li ti koliko mene duša boli i koliko mi nedostaje Kataran da mi čuva ruku i da mi kaže feel me, I am here. Sve njegovo mi budi svaki dio srca, uma, duše i tijela. A Jordanac, još je više bolestan, imao operaciju. Kad ga vidim onakvog napaćenog, na grudi bih ga privila da ozdravi i da odahne već jednom jer znam da samo sa mnom to može.
– A Ahmed?
– Ja prema Ahmedu ne osjećam ništa. Apsolutno ništa, ubij me. Ili bolje nemoj, ova dvojica će me sravnit sa zemljom koliko treperim od želje.
– Kakve želje?
– Otrovne.