Zaborav spakujte u celofan za ponijeti. Tortu ću jesti ovdje s vama.

Održavam pozitivu u sebi već danima. Toliko da me to zabrinjava da će da eksplodira kad nabuja i previše. I sve se tješim da neće, bit će sve ok, da ne budem uplašena. Zavaravam se stvarima koje radim, kao glad parčetom sira ili čašom vode sa limunom.

Kao nekad davno što sam napisala tekst a na koji sam naišla prije 4dana – za rođendan bih voljela čitav jedan zaborav da mi se pokloni, samo da je moj i samo da je meni. Da zaboravim i da me zaborave. Da odahnem. Zamisli olakšanja kad bi se moglo zaboraviti sve što je ikad bilo. Mozak – prazan, rasterećen. I srce isto i duša, sve pusto. Zamisli!

Ovako bih voljela da svoj rođeni dan provedem apsolutno sama. Da niko nema priliku da ga upropasti. Al ni to nije moguće zato što moram otići na posao iako ću biti na bolovanju.

Da, moram na bolovanje od 8. decembra radi operacije. Kakve sad operacije jel da? Pa imam neke loptice po zidu maternice. Loptice. Kad bih htjela biti majka, ne bih mogla. Iako bi loptice u maternici bile kul stvar nekom bejbiju da se igra. Loše mi šale.

Loša sam i ja. Strašno sam loša. I loše mi je kad previše razmišljam. I loše mi je što ovo pišem.

Naručila sam sebi Kindle i čekam da dođe. Da pokrenem želju za čitanjem. Mislim, zašto davati puno para na džidžu i ne koristiti ju, jel da. A puno para je $104 na black frajdeju a inače je $190-200. Meni je to puno.
A treba mi tepih. Našla tepih predobar $219 i to mi recimo nije skupo jer mi treba.

Pale temperature u Dohi pa mi hladno u stanu. Skoro su bile 40 stepeni, nekad polovinom novembra; zadnjih dana u toku noći i oko 15. Sa pločicama na podu, to je prehladno. Mici (moja mačka koja se zove Nala a koju zovem Mici) počela da spava na svom jastuku, znači da je hladno. Prošle godine nijednom nije spavala na svom jastuku. Prošli rođendan je bilo 30-32 stepeni. Uglavnom, hladno mi u kući i guglam kako da poradim na tome, jer nema grijanja, kaže gugl – tepisi. Eto, moram kupiti tri, jedan je $219. Al je diFan, možda uslikam da vam pokažem.

I zavjese sam mislila promijeniti i tražiti da mi okreče jer sam produžila ugovor na stan za još godinu dana, pa bih voljela da to malo učinim da liči na mene. Jer već dvije godine živim u stanu koji nema nikakav karakter jer je namještaj tu već bio. I sve je ono fino, al ja ne bih birala te boje. Pa eto kontam da to napravim malo po mom, neke police da stavim na zidove, i neke stvari uramiti, drugačije lampe, Mici je svakako jednu razbila.

I sve to svašta imam u glavi, al nikako da krenem.

I kupila sam sebi žutu haljinu, još da kupim balone sa brojem 34 i bit ću sretna. Zaista ništa drugo za rođendan ne želim. Zaborav, da sam sama, dva balona i žutu haljinu, to je sve.

Kako ste vi?

Baj d vej, vidim da se šala o Tramu & meni otela kontroli, a sve je trebalo biti samo to – šala. 🙂